Черњин, место на коме књижевност среће историју

 

разговор са ученицима и професорима у Ваљевској гимназији

У среду 8. маја 2019. у библиотеци Ваљевске гимназије одржана је радионица коју је предводио чешки писац и дипломата Марек Томан у циљу промовисања његове књиге “Похвала опортунизму”, као и бољем упознавању ученика и других присутних  са трагичном судбином Јана Масарика, чехословачког дипломате, политичара и министра спољних послова.

            Аутор је у опуштеној атмосфери уз доста смеха и шале, на веома занимљив начин дочарао свим присутнима ко је заправо био Јан Масарик и какво је било политичко стање у тадашњој Чехословачкој. Трудио се и да што боље дочара и опише замак Черњин, који је заправо јунак његове приче.

            Весео и енергичан, писац је након завршетка свог излагања био отворен и рад да одговори на сва питања ученика која су углавном била фокусирана на чехословачку историју, његове планове о наредним књигама, мишљења о тренутним политичким ситуацијама као и, наравно, о мистериозној смрти Јана Масарика која и дан данас остаје неразјашњена.

            На крају, сви присутни су стали уз писца и уз осмех направили заједничку фотографију. То је засигурно за све било једно незаборавно искуство којег ће се радо сећати у будућности.

Ангелина Филиповић, II-4

 

Марек Томан, чешки писац и дипломата, аутор романа ПОХВАЛА ОПОРТУНИЗМУ, изузетна фигура савремене чешке културе приповеда о палати Черњин и усмерава се на судбине њена два главна станара: нацистичког команданта окупираних чешких земаља током Другог светског рата Рајнхарда Хајдриха и министра спољних послова Јана Масарика, који је у истом периоду био министар чехословачке владе у егзилу, у Британији.

Ова двојица истакнутих личности чешке историје, били су супротстављени карактером, вредностима, политичким уверењима, стилом живота, животним судбинама.

Обојица су претрпели насилну смрт: једног су убили припадници чехословачке војске у егзилу (најспектакуларнији случај антинацистичког отпора у чешким земљама), а други је преминуо као жртва нерешене несреће, вероватно убиства. Убица није познат ни данас.

Хајдрих је био сурови бирократа и тиранин. Масарик је имао људску топлину и боемску личност, што су били разлози његовог успеха као политичара, али и његове невоље када су комунисти преузели власт у Чехословачкој 1948.

„Покушавам да у разговору са ученицима проценим улогу личности у историји, а посебно улогу личности у тоталитарном режиму“, каже Марек Томан. „Покушавам да са њима проценим и моћ зла у историји, описујући њену необичну привлачност. Користим чешку историју као пример, а заправо говорим о европској историји. Желим да променим уобичајену скалу перцепције историје – из перспективе појединца и перспективе књижевног запоседања неколико векова откријем како се развијају осећања и како се читају архивски документи који о њима сведоче …“ (Clio)

МАРЕК ТОМАН (1967), чешки писац, песник и преводилац, студирао је филозофију на Карловом универзитету у Прагу, а затим радио као уметнички директор на чешком радију. Од 1997. запослен је у Министарству спољних послова, а између 2000. и 2010. био је дипломата у Естонији и Мађарској.

Уобичајна тема његових збирки песама и романа је однос између генерација. Страствено је посвећен јеврејској култури – култури свог оца без кога је рано остао.
Објавио је неколико књига песама, превода и прозе – између осалог, дечију књигу Můj Golem (Моја голема, 2010), роман Frajer (Фрајер, 2011) и под псеудонимом Павел Торч романе Zvláštní význam palačinek (Специјално значење палачинки, 2005) Já, ideální partner (Ја, идеалан партнер, 2008).

ПОХВАЛА ОПОРТУНИЗМУ (превела с чешког Тихана Хамовић)

Са позиције надменог аристократе који презире плебс и немилосрдног опортунисте коме је импоновало када је доспео у чврсте нацистичке руке, Томанов јунак, барокни дворац, иронично, елегантно и духовито бележи кључне догађаје чешке историје од XVII до XX века. Централна тема је мистериозна смрт Јана Масарика, „министра тужних очију“, који је скончао падом са прозора Черњинског дворца у бурним данима након комунистичког преврата 1948. године. Да и дворци имају осећања, сазнаћемо кроз наклоност главног јунака према оближњем здању побожне, милосрдне и љупке Лорете. На њено инсистирање, усредсредиће се на истрагу о Масариковој смрти, довести је до самог краја, који ће остати отворен, као и питање зла у овоме свету. (IP Clio)


Постави коментар