Мој град

На литерарном конкурсу Градске библиотеке „Љубомир Ненадовић“ и Ваљевског сајма књиге, а поводом Дана града, на тему Мој град, прву награду je освојио Немања Грујичић, III-1.   Још увек никоме није јасно да ли је то био уступак или нека прикривена клетва. Ипак, читаве генерације су посветиле своје животе решавању те загонетке. У сваком случају, … More Мој град

Рембоова Офелија

Реци ми, волиш ли? „Волим да волим. Љубав је светлост. Она сија, она даје живот.“ Реци ми кога волиш. „Волим живот, он је љубав.“ Реци ми колико волиш. „Највише на свету, волим до краја.“ Волиш… не знаш ти шта је љубав. Није светлост, и није тама. Није почетак, ни средина, ни крај. Није осмех, ни … More Рембоова Офелија

Зашто?

Мелодија је почела. Увукла јој се у косу, у њене златасте нити. Дошла јој до очију, биле су то сада ноте. Кроз цело њено биће текла је музика. Грациозно дижући руку, пружајући ногу, блажено се осмехивала небу. Окретала се чиграсто, ни у једном трену да ту кружницу опише неправилно. Плесала је опонашајући пахуље. Била је … More Зашто?

Велика и добра дела не деле судбину пролазних ствари овог света – И. Андрић

Барака је древна реч. На суфи језику значи „благослов или дах суштине који започиње напредак“. То је и назив документарног филма из 1992. године који је режирао Рон Фрик. Документарни филм и није баш најбоља одредница за ово остварење. Најбоље би било рећи – искуство. Филм практично и нема причу. Састављен је из серија снимљених … More Велика и добра дела не деле судбину пролазних ствари овог света – И. Андрић

Јер све што љубимо створили смо сами – Јован Дучић

Док зрнца песка трепере на мом длану обасјана сунцем, немам ни сумње да ће дашак ветра расути крхко савршенство. Један лаки покрет моје руке распршиће их кроз ваздух. Затрепереће у хиљадама ситних искрица и потом се угасити. Нестални су колико и моја потреба да склопим дланове и сачувам трагове оног што бејаше изграђена кула, хиљаду … More Јер све што љубимо створили смо сами – Јован Дучић

Речи су слатка храна којом се храни душа

„У почетку беше Логос (реч), Логос беше у Бога и Логос беше Бог. Све кроз њега постаде и без њега ништа не постаде што је постало. У њему беше живот и живот беше светлост људима“, сведочи књига над књигама. Све је постало од речи! Реч је семе које се сеје и жање, реч је љубав … More Речи су слатка храна којом се храни душа

Крадеш сунце за нас

Ти и твоја топла доброта! И твоја блага реч! И мило грло! И руке што носе! И очи које су само моје огледало. Какво је то чудесно биће у које је неко, одозго, успео да утка баш све? Какво је прелепо име, заслужила твоја надљудска природа? Мајко! Када изговорим твоје име, затрепери облак, окрене се … More Крадеш сунце за нас

Е ту је квака

Као много пута до сада, тако и ову ноћ, шаман Адир окупи свој народ Џафара у царском логору. Ову групицу људи од стотинак чланова створи, још у давно доба, богиња Хана. Осим што им живот подари, научи их да добију ватру, да причају, убију дивљач али и да ратују са другим митским бићима попут: минотаура, … More Е ту је квака

Слика света у поезији Десанке Максимовић

Трепти у времену топла, добра и мека реч песникиње! Реч о човеку, реч о цвету и трави, реч о љубави, о Перуновим потомцима и историји, реч шеве небеснице повезује столећа. Застани, ослушни! Цео свет у песничку душу је стао и као да нема немилих граница. Сви људи у песничкој земљи су блиски. Све креће од … More Слика света у поезији Десанке Максимовић