Часопис Наша реч

Лингвистички часопис Наша реч, први часопис такве природе у оквиру ученичких публикација Ваљевске гимназије, осмишљен је, пре свега, као део кампање Негујмо српски језик, али наговештава и много богатије путеве. Поред многобројних радова попут: Акт или акта или актови, Важно је да јавни натписи у Србији буду ћирилички, Да ли ученици Ваљевске гимназије радије употребљавају речи домаћег или страног порекла, који су посвећени нормативистичком и пуристичком приступу српском језику, у часопису можемо наћи и радове који се, на пример, баве когнитивном лингвистиком: Испитивање потенцијала универзалне метафоре у учењу страног језика, Концептуализација појма лексикализованог као сан у савременом српском језику, што представља иновативније доприносе проучавању (српског) језика, па самим тим и његово суштински важно неговање.

Одговорни уредник часописа је Предраг Јевтић, директор Ваљевске гимназије, док су главне уреднице професорка Милена Петровић и ученица одељења II4 Ленка Николић. Техничка уредница часописа је, такође, ученица одељења II4 Катарина Радмиловић, која је часопис опремила занимљивим фотографијама и естетичном насловном страном. Ауторке и аутори апсолутне већине радова у часопису јесу талентоване ученице и ученици Ваљевске гимназије, који су уложили велики труд у изучавање различитих језичких проблема.

Часопис је подељен на 8 тематских целина, редом: Реч уредника, Негујмо српски језик, Да чувамо језик од заборава, Трагом песника, Како се постаје писац, Језичке актуелности, Од когниције до норме и Српски лингвисти и лингвисткиње.

Најпре, у уводном сегменту, који подразумева својеврсне прологе главних уредница, могу се пронаћи традиционално нормативистички текстови професорке Милене Петровић, од којих је посебно значајно истаћи рад објављен у зборнику београдске Филолошке гимназије Српски језик данас и вуковска језичка парадигма, посвећен феномену тзв. англосрпског језика и језичкој бирократизацији. С друге стране, текст Из другог угла ученице Ленке Николић пажњу усмерава према ненормативним језичким појавама које су обрађене овим лингвистичким часописом, али наговештава и мноштво савременијих србистичких тема које заслужују своје место у школској и ваншколској наставној пракси.

Друга, трећа и шеста секција, које носе самоизражајне наслове Негујмо српски језик, Да чувамо језик од заборава и Језичке актуелности, потпуно су усклађене са основним стандарднојезичким тоном часописа, па се може рећи да оне заједно чине једну доминантну натцелину. Оне су, наиме, испуњене бројним одговорима на тзв. језичке недоумице које се свакодневно јављају (попут рада Акт или акта или актови ученица Анђеле Бјеличић, Душице Николић, Катарине Радмиловић, Лене Рафаиловић и Ленке Стошић, тј. ученика Николе Петровића), посматрањима савременог стања у лексикону српског језика у контексту светске језичке англоглобализације, увек популарним проблемима односа ћирилице и латинице… У истом духу, наведене секције нуде и различите поетске или прозне похвале српском језику (попут песме Српски ученице Мине Симић), као и врло занимљив имагинарни Монолог Вука Стефановића Караџића ученика Константина Филиповића.

Четврти и пети одељак поново се могу објединити специфичном тематском осом која преиспитује и црпи потенцијале српског језика. Реч је о уметничком стилу и језичкој реализацији у његовим оквирима, којој посебну пажњу поклањају радови посвећени поетском језику Десанке Максимовић и Ђорђа Сладоја, деликатним значењским слојевима у истакнутим остварењима Меше Селимовића и Лазе Костића, а сасвим је посебан рад Поверење у предачко искуство ученице Милице Лукић, који тематизује песничко стварање Милосава Тешића и његову повезаност са Десанком Максимовић.

Од когниције до норме назив је претпоследње целине у оквиру Наше речи. Ова целина већ својим насловом сугерише лингвистичке теме које су базичније и које у савременој науци о језику имају потпуну превласт над пуристичким нормативистичким тенденцијама. Док се рад Испитивање потенцијала универзалне метафоре у учењу страног језика (ауторке ученице Ленка Стошић, Катарина Радмиловић, Лена Рафајловић и Ленка Николић) бави једним општелингвистичким проблемом који није ограничен на српски језик, рад Концептуализација појма лексикализованог као сан у савременом српском језику нуди актуелне когнитивнолингвистичке увиде у феномен разумевања и језичког отеловљења појма сна од стране говорница и говорника српског језика (ауторка ученица Ленка Николић).

Након кратког теста којим заинтересоване читатељке и читаоци могу проверити своја знања из области језичког стандарда, посебан одељак часописа посвећен је подсећању на значајне српске лингвисткиње и лингвисте, а у овом броју реч је о Александру Белићу, једном од најеминентнијих српских лингвиста прве половине 20. века.

Овај прилог настојао је да истакне богати потенцијал који нуди тематика првог ученичког лингвистичког часописа у Ваљевској гимназији и да упути заинтересоване читатељке и читаоце на мноштво занимљивих и можда инспиративних радова којима Наша реч први пут проговара.

Ленка Николић II-4


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s