Востани Сербије

Вања Миливојевић, ученик првог разреда специјализованог математичког одељења, добитник је друге награде Задужбине „Доситеј Обрадовић” за драмски текст „Востани Сербије” на републичком литерарном конкурсу „Идућ’ учи, у векове гледа“ за ученике средњих школа. Ментор награђеног ученика је мр Милена Милисављевић, професорка српског језика и књижевности.

Бљештаво светло на тренутак обасја почетак шуме, негде у бившој централној Србији. Година је 2142. и овај модел времеплова већ неко време се назива ретро. Зна да погреши неколико деценија путујући кроз време. На предња врата изађе један па други „serious electronic regular boy number 13891999 и 23891999“, зваћемо их скраћено Серб 1 и Серб 2. Притиском на дугме, летелица се склопи на величину књиге и ово биће слично људском, убаци га у унутрашњи џеп јакне.

Серб 2: Јеси ли га паркирао?

Први Серб прећута већ стоти пут исти коментар свог сапутника и помисли: „Биће ово дуга, дуга ноћ“. Ови задаци су већ почели да га нервирају, историјске исправке и враћање на прави пут људске расе, угроженe врстe без будућности, са геном ствараоца и праоца. Извади из џепа екран на длан и поче да се окреће.

Серб 2: Јеси ли учитао задатак и оно најбитније, где смо и када смо?

Серб 1: Место је добро, година мање више, задатак се учитава, потребан је бољи пријем, антена. Идемо мало ближе Ртањској пирамиди, са овог места ће се учитавати годинама. Крени полако и не изазивај пажњу, иако је мала вероватноћа да ноћу овде некога има. Још нису ни струју измислили.

Серб 2: А задатак? Да ли је опет ДНК неке битне личности?

Серб 1: Јесте. Само немам још име, полако добијам податке, али не редом. У 18. веку смо. То је битно. Е, сада треба пронаћи дотичног. Хтели смо да избегнемо почетак 19. века. Овде је онда почело да се пуца прилично, још би нам и то требало. (Нисам сигуран да је ова крнтија погодила и век, помисли у себи).

Серб 2: Лепа земља. Помало дивља. Читај шта знамо за сада, кога тражимо и да ли смо на правом месту и у правом времену!

Серб 1: Колико схватам из овог распаднутог редоследа, ако смо на половини 18. века и близу Чакова (шта год то било), тражимо сироче, десетогодишњег дечака, али пише и да је земља Аустрија, овај уређај опет брља.

Серб 2: А у то доба сироче је вероватно свако друго дете. Нешто ближе, ја сам биће од акције и глуп, како ти кажеш, али да хватам једно по једно дете…

Серб 2: Нећеш никога хватати, а нема потребе ни за акцијом. Овде си као подршка, тако се и понашај и слушај. Значи, прихвата га рођак, отуђено дете које воли књиге, бежи у манастир, жели да постане монах.

Серб 1: Монах? Одлично, скратили смо претрагу. Имаш ли име те светиње и она може да буде добар пријемник?

Серб 2: Хопово!! Дечак је Доситеј, црквено име. Право име Димитрије Обрадовић, ушао сам у базу садашњег, тадашњег Хопова, ако ме разумеш?

Серб 1: Баш. Је ли монах тамо? Димитрије или Доситеј како ћемо га тражити?

Серб 2: Тада је Доситеј. Он је на неки начин као нас двојица: свугде странац, не види разлику између малограђанског живота и живота у манастиру, само по уређености, као и ми, иако се ово наше не може звати баш манастирско. Обожава језике и прочитао је целу хоповску библиотеку. Опа, имамо проблем, после три године одлази из манастира. Хоће ли се ова година више учитати да знамо где да га тражимо?

Серб 1: Добро је, брже иду подаци. Сад бар имамо нешто. Није могао далеко. Следећа станица?

Серб 2: Баш ћемо га наћи, требало би да смо у Србији, а мени блинка Турска, све је неповезано. Станица је Загреб, човек се не смирује, учи латински. Зарађује за живот подучавајући децу, „бира земље по тржишној вредности језика који је познавао“. Паметно.

Серб 2: Монах и учитељ!

Серб 1: Ово је нешто веће и од њега самог. Сели се у Далмацију, Книн, бави се превођењем, почиње да пише на српском језику. Интересантно. Јеси ли знао да то тада не постоји ништа објављено на српском народном језику? Упоредна база података!

Серб 2: Немају пута! Зашто би неко знао да пише? И ко би то читао?

Серб 1: Полако. Време ради за њих, за нас баш и не. И простор нам бежи. Критиковао је лагодан живот монаха јер су их издржавали верници. Доситеј тренутно сече грану на којој седи!!

Серб 1: И године могу да лете на минималној брзини података! Постао сам песник!!

Серб 2: Смири се. Задар, Крф, Хиландар. Зашто ми је то познато? А да, од прошлог пута. Грчка, а српска! Сећаш се да сам помислио да је грешка у учитавању? Како је тамо све светлело, сијало и зрачило.

Серб 2: Шта ради тамо?

Серб 1: У пролазу. Смирује се у Смирни. Ко је песник? Ту ће бити три године учећи грчки језик и уметност.

Серб 2: Неистражен живот није вредан живљења. Путовање кроз посматрање и путовање кроз спознају. Стварно личи на нас.

Серб 1: ??

Серб 2: Укључио сам и ја екранчић. Досадно ми, а и да ти помогнем. Брже ћемо у пару.

Серб 1: Просвећеност и посвећеност! Делује и на тебе. Доситеј је српски Сократ. Моћно!

Серб 2: И онда одлази у Беч, образује се на протестантским универзитетима, учи латински, француски, немачки, постаје приватни учитељ страних језика у породицама грчких трговаца.

Серб 1: Пропустио си битно. Скинуо је одору, није више монах. Блинка ми Димитрије. Лајпциг, па Хале. Уписује се на универзитет и похађа наставу на немачком језику. Феноменално! До овог тренутка зна већ десет језика. Овај човек је јединствен.

Серб 2: И ти пропушташ, уписује се као Србин, а Србија као држава још увек не постоји. Читам сваку десету реченицу, и даље је фасцинантно!

Серб 1: Нас двојица као да се такмичимо, али овај живот Димитрија не стижемо… Штампа Живот и прикљученија…!

Серб 2: То смо ми, немамо живот, али имамо прикљученија! Ко зна за шалу!!

Серб 1: Неозбиљан си. Залагао се да се манастири у школе претворе, да женска деца могу да уче школу. Баш сам ушао у просветитељску тематику.

Серб 2: У правом тренутку Доситеј је завршио свој европски круг образовања. Више није у монашком оделу, већ у западњачком. Зрео је мислилац. Следећа станица је Лондон. Научио је енглески језик за шест месеци.

Серб 1: Пронашао је кључ, како може бити користан свом народу и већ му се жури. Као и нама. У Србији, која још увек не постоји, учи се из црквених књига језиком који нико не говори. Изгледа да ћемо га сачекати овде. 

Серб 2: Не још. Одлази у Tрст, на врхунцу своје славе, иако је могао остати у Лондону. Почиње да издаје књиге и сања да у Србији отвори школе, читаонице и штампарију. А у Србији почиње устанак.

Серб 1: То је већ мој терен. Да смо погодили годину, могао сам мало припомоћи…

Серб 2: Ипак стиже у Србију, у земљу у којој раније никада није био. Одбегли монах на путу дугом педесет година постаје министар просвете.

Серб 1: Знао сам да ће нешто бити од њега, још на почетку!

Серб 2: Почетак је био пре један сат, а ми смо већ на крају. Основао је Велику школу. И Вук Караџић је био ученик Велике школе.

Серб 1: Да ли то беше онај симпатични брка без ноге?

Серб 2: Тај. Залагао се да школовање не зависи од материјалног стања. Замисли почетак школовања у земљи у којој не постоји писменост! Веровао је у јединство народа на основу језика. Био је испред свог времена. Није као ми. Ми смо иза свог времена, бар ми се чини.

Серб 1: Круг се затвара. Водиле су их књиге. Где смо сада?

Серб 1: У години 1904. ова крнтија је промашила век и по. Задатак: „узети узорак ДНК од Димитрија, Доситеја Обрадовића или било ког човека у Србији до 100 година после његове смрти када су замеци просветитељства најбољи“. Још смо у игри.

Серб 2: Одлично. Онај дечак изгледа погодно. Момак, можеш ли да зинеш на секунд, добићеш дукат. Сјајно. Поздрав.

Серб 1: Какав је узорак, одговара ли?

Серб 2: Савршено. Овај ће изгледа ускоро да направи чудо овде, бежимо.

Серб 1: Личи на мене…

Бљештаво светло на тренутак обасја крај шуме, негде у тадашњој просветљеној Србији.

Вања Миливојевић I1


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s