Перо Достојевског наставља да пише вековима након његове смрти. Истанчани ликови стављени у свакодневне ситуације као и критика друштва у ком живи, његова дела чини темељем књижевности о моралности човека. Поред многих референци на Достојевског у модерној култури посебно бих издвојила (прота/анта)гонисту ТВ серијала „Чиста Хемија” – Волтера Вајта. У раду Винса Гилигена одјекује Фјодорово ремек дело „Злочин и казна” као и његов неопредељени “…гониста” – Раскољников.
Раскољников као сиромашни, болешљиви студент у Санкт Петербургу који је натпросечно интелигентан и довитљив, и Волтер Вајт као неостварени професор хемије са невероватном оштрином ума у Албукеркију, услед неприродних околности осмеле се да почине злочин, за који верују да је моралан јер је колективно користан. Раскољников, уз охрабрење околине, одлучује да убије старицу Ивановну, док Волтер почиње да кува метамфетамин како би платио своје лечење против рака плућа и оставио својој породици одређен капитал. Док верује да ће свет бити боље место уколико се отараси старице, Раскољникову на пут стаје и њена сестра Лизавета, коју је такође приморан да ликвидира. Са друге стране, Вајтови мотиви су далеко комплекснији и његов морал се полако разлаже и трули као Доријанова слика у Вајлдовом роману. Током своје каријере првокласног кувара метамфетамина, Волтер лично убија десет људи, док је одговоран за многа друга непосредна убиства.
Нит која спаја два криминалца различитих размера је Новац као обострани катализатор. Новац из корена мења ликове. Уврће им морални кодекс и тера их да верују да су њихови поступци оправдани. Ми као посматрачи смо свесни, да им је новац као такав, преко потребан. Волтер је жртва америчког здравственог система, а Родионова будућност зависи од истог. У овом моменту поистовећивања са тегобом ликова, посматрач помаже ликовима да нађу оправдање и опросте себи. Посматрач престаје да буде фигура инспекције, и постаје жртва интроспекције.
Да ли је Вајт морао да отрује малог дечака као фрагмент веће операције и да ли је Раскољников морао да убије и Лизавету, питање је за све нас. Да ли смо спремни себи да признамо да смо сви ми нормални људи који још нису стављени у ненормалне околности? Да ли смо спремни да очувамо морал, када заиста буде све другачије?
Ленка Живановић IV5
Библиотека Ваљевске гимназије 