Волимо друге као себе

,,Сан смешног човека“, осим што је једна од приповетки из богатог опуса Ф. М. Достојевског, читаоцу пружа утисак  личног пишчевог искуства јер је писана у првом лицу. Форма сна, елементи  фантастике, религије и филозофије, показују да се приповетка бави смислом живота.

Главни јунак приповетке, смешни човек, тешко остварује било какав вид комуникације са светом, ретко излази, а чак и кад покуша да изађе из своје зоне комфора, бива смешан и неприхваћен. Смешни човек студира, много чита и самим тим покушава да пронађе одговор на то зашто се налази у тако тешком психичком стању. Пошто не нађе решење, одлучи да се убије. Како  живи у изолацији, одвојен је од света у сваком смислу те речи, нема искуства контакта са људима.

Са религиозне стране, проблем смешног човека би била гордост. Мисли се да горди људи не привлаче околину и тешко им је да омогуће било какав контакт с људима, управо зато што мисле да су супериорнији од других.

На путу до куће, смешни човек,  среће девојчицу, која га моли за помоћ, али чак иако му је било жао девојчице, он је и даље сматрао да за друге, као и за њега, живот не треба да постоји. Након што је утонуо у сан, сазнајемо да је у сну извршио самоубиство и да му се јавило биће за које се претпоставља да је његов анђео чувар и које га одводи на планету потпуно исту као наша. Она је реплика Земље. Ова планета представља паралелни свет, свет у ком су људи срећни и безгрешни и свет у ком се он осећа добро и прихваћено. То је била земља неоскрнављена грехом. На њој су живели безгрешни људи у онаквом рају у каквом су живели по предању целог света наши родитељи и који су погрешили, само са том разликом што је овде цела земља била рај.

Мислио сам да вам не кажем али морам да вам кажем, ја сам их у ствари све покварио… не знам како сам их покварио али ускоро се пролила прва крв. Главни јунак, направивши грех, покварио је  планету. Он сам не зна на који начин, али она се брзо након тога није разликовала од старе планете. Иако је планета постала иста као и пређашња, смешни човек се променио. Пробудивши се из сна, схватио је да промене почињу у нама и да околина није крива за његово стање, него управо он сам. Због тога је одлучио да се промени, да почне да помаже другима и живи живот који је сањао. На крају приповетке одлази да девојчици коју је срео пре сна и помаже јој, желећи на тај начин да се искупи.

Фјодор Михаилович Достојевски овом приповетком показује да промене почињу у нама и да нам је много теже да променимо себе и своје особине него цео свет. Оно што је сврха живота је да будемо захвални и да разумемо и волимо друге колико и себе. У том случају, бићемо прихваћени и моћи ћемо да доживимо управо рај на Земљи који је доживео смешни човек у свом сну.

Сара Мишковић IV-5

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s