Smešan si, mali čoveče…

 

***

Smešan si, mali čoveče,

Dok guraš Sizifov kamen

Svoje egzistencije.

Dodaj, oduzmi

Sve u svemu

Prašina si kojoj se

Neminovno vraćaš,

Od koje bežiš

Evo već decenijama

I nazivaš to životom.

Pepeo pepelu

***

Da u trenutku sačuvam

Sve vreme pre ovog momenta

U kom se ne moze naći

Početak ni kraj misli

Koja i nije moja,

Ali čiju ideju brižljivo nosim

Negde sasvim ispod svega

Što se nije desilo,

A za šta sam potpuno uveren

Da jednog dana možda hoće.

 

***

Šta ako iza mene ne ostane ništa?

Još gore, šta ako ostane nešto?

Nešto skriveno, daleko od sveta,

Prašnjavo, izbledelo, zgužvano.

 

Neprelistano…nepročitano

 

Šta ako moji poslednji ostaci,

Fragmenti mog bića i uma,

Provedu večnost čameći u nekom kutu,

Nekoj zabravljenoj ladici,

Čekajući da ih vekovi rasprše vetrom zaborava pustom poljanom vremena?

 

Šta kada i tebe koji ovo čitaš proguta konačni mrak?

Šta onda?

Da li je reč ikada napisana ako ne ostane niko da je čita?

Da li je ideja ikad postojala ako se ugasi i

svene vremenom?

Šta ako sam sve izmislila?

 

Katarina Pavlović, IV-5

 

На Литерарном конкурсу, који расписује часопис за књижевност, уметност и културу Акт, равноправно су награђени ученици Ваљевске гимназије: Mилица Лукић III-5, Катарина Павловић IV-5 и Немања Грјичић IV-1, учeници СМШ „Живорад Грбић“ Виктор Лукић и Петар Ђорђевић.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s