Мој град

На литерарном конкурсу Градске библиотеке „Љубомир Ненадовић“ и Ваљевског сајма књиге, а поводом Дана града, на тему Мој град, прву награду je освојио Немања Грујичић, III-1.

 

Још увек никоме није јасно да ли је то био уступак или нека прикривена клетва. Ипак, читаве генерације су посветиле своје животе решавању те загонетке. У сваком случају, ретка су места која су се угнездила између више од две реке. Толике воде које неуморно протичу би морале да донесу нешто више од муља и гомиле грања. Током историје, реке су доносиле и слободу и ропство и све остале контрасте које би савременом човеку (а и његовим претходницима) могле пасти на памет. Можда је касно да се то изговори, али, да није било тих контраста, наша слика би највероватније остала на нивоу скице коју је припити уметник ижврљао на кафанској салвети. Наша слика, срећом, постала је фреска која, за разлику од осталих припадница своје врсте, не проводи векове на беживотним зидовима, већ у умовима људи који често и не знају да препознају њену вредност. Оно што они, међутим, знају, јесте како да ту вредност пренесу другима. Због тога је Ваљево један од оних градова који се могу наћи у скоро свакој држави света, а не само иза табли које стоје поред магистрала и путницима  што свакодневно пролазе поручују добродошлицу. Без икаквих намера да правим алузије на популарне песме, запевке или слогане, већ на самом почетку могу исказати закључак да сваки Ваљевац који оде негде другде, ма колико његово одредиште далеко било, осим балона ракије и килограма дуван чварака, са собом понесе и дух Ваљева, који је засигурно постојао и пре тог топонима.

фотографија: turizamiputovanja.com

Положај које је Ваљево заузимало кроз векове је свакако утицао на настанак тог духа. Док су се остали делови Србије помало и хвалисали чињеницом да су стајали на самој граници два различита света, западног и оријенталног, као и да су ту границу стрпљиво чували од оних који су хтели да је помере, Ваљевци су једино могли да обелодане свој статус ничије земље, у правом смислу те синтагме. Час у саставу Аустроугарске, час део Београдског пашалука, није ни чудо што су овај град и његова околина развили тако богату традицију побуне, коју, чини се, до сада нико није ни покушао да порекне. Ако за часак изузмемо све догађаје важне за Први српски устанак који су се десили на овом подручју, важно је истаћи и улогу људи ваљевског краја у оба светска рата, као и одреда који је, предвођен кафеџијом Владом Даниловићем, показао херојство у једном веома важном, али често заборављаном рату: српско-турском из 1875. године.

            Одлика која Ваљевце раздваја од остатка њихових сународника јесте став, или претпоставка, да је њихов изговор речи најближи оном вечито променљивом, а, опет, за неке вечито недостижном, стандарду српског језика. Упркос свим чињеницама које наведени став доказују или оповргавају, становницима овог града говорништво никако није била страна делатност, оно у чему су они, пак, показивали слабости било је, а и данас јесте, ћутање.

            С друге стране, ако сте, када заспите, са сваке стране ушушкани планинама, ви и немате право на жалбу. Планине су одувек биле део земље који је најближи небу, и људи који су на њима засновали своја огњишта су морали бар по нечему бити другачији од осталих. Када се горштак спусти у долину, живот му се, донекле, чини безболнијим и он је тада спреман да оствари све оно што, иначе, у крајолику који га је претходно окруживао не би смео ни да испланира. А када се врати на узвишења са којих је потекао, она му изгледају мање стрма него што су раније била. С обзиром да већина данашњих Ваљеваца води порекло управо од таквих људи, поменута метафора би, по правилу, важила и за њих, јер су метафоре, као што знамо, једна од оних ствари које се могу безброј пута мењати, али никада остарити.

Према тој дефиницији, Ваљево и није град, већ једна метафора. На нама је да откријемо каква.

Аутор: Немања Грујичић III-1, Ваљевска гимназија

професор Вера Ваш


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s