Светски дан књиге и ауторских права

„Књиге заслужују свој посебан дан у календару, у којем им се даје почаст као симболима слободе, јединства и мира.”

Из декларације УНЕСКО-а

У школској библиотеци смо обележили Светски дан књиге и ауторских права, организујући радионице и пригодну изложбу књига великих писаца Шекспира и Сервантеса. Управо је 23. април дан смрти два великана европске и светске књижевности Мигела де Сервантеса и Вилијама Шекспира.

Разговор се повео о историјату самог празника, као и о великим писцима. Ученици су читали и објашњавали како они виде и разумеју поједине цитате Шекспира и Сервантеса. Занимљиво је што су групе биле мешовите, из различитих разреда. У радионицама су учествовали ученици првог, трећег, седмог и осмог разреда, као и чланови Литерарне секције.

Посебно смо се задржали око питања ауторских права и напоменули колико је важно правилно користити материјале у изради семинарских, матурских и истраживачких радова, а да не повредимо ауторска права.

Радионице припремиле и реализовале професорке Гордана Аврамовић, Милена Милисављевић и Слађана Маријанац.

 

Историјат празника

Светски дан књиге се у свету, као и код нас, обележава 23. априла, на дан смрти два велика европска писца – Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира. Међутим, ова два литерарна великана заправо су само формално преминула истог датума. Сервантес 23. априла по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару, а 3. маја по грегоријанском.

Овај празник потекао је из Каталоније, где је први пут обележен 7. октобра 1926, на дан Сервантесовог рођења. Неколико месеци касније, писац и уредник Винсент Клавел Андрес, предложио је Званичној комори књижара и издавача Барселоне да се овај датум узме као Шпански дан књиге. Идеја је прихваћена, а датум је преиначен у 23. април четири године касније, поклопивши се са другим важним шпанским празником, који деле са нама – Дијада де Сант Хорди (Diada de Sant Jordi), тј. Светог Ђорђа или Ђурђевдан.

У Каталонији, у средњем веку, на овај дан организовани су турнири приликом којих су племићи девојкама даривали руже. Данас, овај обичај и даље живи у оквиру два спојена празника – мушкарци женама поклањају цвеће, а оне њима књиге.

Но, како се овај празник проширио са Пиринејског полуострва на остатак света? Године 1995. на свом годишњем заседању Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација (УНЕСКО) у Паризу, по угледу на Шпанце, а укључивши и Шекспира у повод, овај датум бира за Светски дан књиге и ауторских права, који прихвата око 80 нација широм света. Намера УНЕСКО-а је да уз помоћ издавача, књижара, професора и осталих стручњака из области културе и комуникација подстакне на читање све слојеве друштва, a нарочито младе.

Према тексту Сташе Бајец

Извор http://elementarium.cpn.rs

 

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s