Зашто?

artmonia.tumblr.com

Мелодија је почела. Увукла јој се у косу, у њене златасте нити. Дошла јој до очију, биле су то сада ноте. Кроз цело њено биће текла је музика.

Грациозно дижући руку, пружајући ногу, блажено се осмехивала небу. Окретала се чиграсто, ни у једном трену да ту кружницу опише неправилно. Плесала је опонашајући пахуље. Била је пахуља. Мазила је ваздух, мазила је мирисе јер је била музика. Била је сама код куће. Нема завидних погледа, нема задивљених погледа, нема маминих погледа. Сама је.

Мелодија ју је претварала у мелодију. Писала је ваyдухом по тлу које није било тврдо, као и све човеково. Треперила је, блештала је. Мирисала је… Мелодија. Онда се спотакла, пала и остала заувек мирна. А знате ли зашто? Зато што је грех помислити да си најбољи.

Милица Пантелић III-5, награда часописа Акт

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s