Речи су слатка храна којом се храни душа

„У почетку беше Логос (реч), Логос беше у Бога и Логос беше Бог. Све кроз њега постаде и без њега ништа не постаде што је постало. У њему беше живот и живот беше светлост људима“, сведочи књига над књигама. Све је постало од речи!

Реч је семе које се сеје и жање, реч је љубав и лек. Реч је топлина, реч је храна, реч је завет. Реч је морал и храброст, реч је утеха, реч је подршка. Реч је богатство, реч је сећање, реч је благодат која се негује у чистој и неокаљаној души. Реч може бити и најоштрији мач, метак или болест. Реч може бити суд, реч може бити патња, реч може бити зло и празнина. Речи нас образују, а како Доситеј каже: „Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили!“

fineartamerica

Реч! Колико значења има једна иста реч, колико различитих емоција може да изазове реч? Колико може да буде од пресудног значаја реч, изговорена у одређеном тренутку? Колико речи, мисли, пролети нашим умом, колико је лепих њижевних дела настало од тих речи? Колико је поука написано и остављено поколењима на корист душе и ума? Колико је корисних научних достигнућа објашњено речима? Реч је знање које може бити врлина или оружје у рукама зликовца. За Доситеја је реч основно обележје човека. Добра реч може потећи тек од човека исправног и здравог ума и природе, јер зао човек може праведно да говори, а да мисли и ради зло.

Речи су храна, мека и тврда. Као што се малом детету даје мека храна, тако се и неуким, безазленим и простодушним људима говори мека и блага реч. Мека реч или једноставна реч се даје на уласку у духовне сфере знања, даје се онима који је траже и којима је потребна. Меким речима се описује љубав, радост, даје се утеха. Тврда храна се даје деци која већ имају зубе. Исто тако тврда реч се даје људима који не разумеју меке и благе речи или су одавно заборавили њихово значење. Оне се размењују са огрубелим и окорелим.

У помућеном уму, у огреховљеној и окорелој души, у лошем расуђивању, реч не може бити слатка храна души. Она се претвара у најјачи отров којим се трује све около, а напослетку и сама душа. У благом и чистом уму, праведном и бистром расуђивању, речи су лек, слатка храна, љубав, помоћ, знање и умеће. Ако је чисто срце, реч се рађа чиста у слатка. У супротном постаје горка као чемер.

Много пута се дешава да најслађи мед у виду речи гутамо, а да оне немају сладак укус. Речи могу да преваре и обману срце, онда када је намера зла и погана. Речи могу да наруже, одају, ослабе, па чак и живота коштају. Како Доситеј каже: „Речи одају наш карактер!“ Научимо Неколико правила за опхожденије и разговор. „Лепа знања разних ствари, остроумје, учтивост и расужденије, ово су душа разговора.“

У ова тешка и суморна времена, кад нико никога не чује и не види, кад је доброта постала далека, кад је љубав сведена на привид и лицемерство, кад самилост није дозвољена, зато што је скупа и ослабљује човека, када се празнословље сматра пожељним зато што не оптерећује ум и срце, „треба цијену говорења познати“.

„Ми људи смо као птице, које се увек у исте мреже хватају, а опет неће да слушају!“ Правимо грешке, изговарамо речи које су некоме страховито болне, а када се покајемо, не можемо да их повучемо. То изнова, и изнова радимо! „Какве су нам мисли, такав нам је живот“. Иза нас остаје реч.

 Наталија Нађа Радосављевић II-4, прва награда на конкурсу Задужбине „Доситеј Обрадовић“ (Алманах, 2018)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s