Е ту је квака

Као много пута до сада, тако и ову ноћ, шаман Адир окупи свој народ Џафара у царском логору. Ову групицу људи од стотинак чланова створи, још у давно доба, богиња Хана.

Осим што им живот подари, научи их да добију ватру, да причају, убију дивљач али и да ратују са другим митским бићима попут: минотаура, тролова и крилатих вукова. Захва-љујући тим даровима они данас слободно ходају сваким кутком у галаксији… Стога, њој у част, шаман Адир сазва свој народ да уз логорску ватру очитају молитву захвалности. Након тога, помало поспани народ пробуди јак и забрињујући продоран глас шамана. Он им саопшти да због старости и крхког здравља мора да напусти владарску позицију. У чију корист би то учинио, одлучили би на занимљив начин. Шаман уста, па одлучно и јасно проговори: „Сада ћу вам испричати прастари мит о два џафарска врача, Арзи и Хамиру. На крају ћу вас упитати шта то има чудно у њему, а ко погоди, том остављам своју титулу шамана.“

Dune tribute on Deviant Art

У пола ноћи, у кућу врача Арзе бану застрашујући Хамир и прозбори дубоким али дрхтавим гласом: „Скувај ми шољу чаја!“ Арза то и учини, мада му би сумњиво што овај чудак говори тако гласно и тако споро. Хамир попи врући чај па оћута који минут. „Сада ми додај и ту погачу!“, заурла гост и показа на сто. Арза послуша, али тада посумња да читав овај догађај само сања… „Зашто си тако бучан, и зашто толико дуго размишљаш при сваком гласу што га изговараш?“, упита га најзад домаћин када овај заврши са својом ноћном закуском. „А шта ти мислиш зашто?“, одговори му грозни поноћни гост. „Можда зато што твој ружни лик само сањам!“, одбруси му Арза, нагло отвори очи и одахну када схвати да читав тај догађај би само ружан сан… „И, драги моји, шта то чудно има у овој причи? Иако она личи на сасвим обичну причу, попут свих осталих што вам до сада испричах, постоји ствар која причу чини прилично другачијом од осталих. Чак и сам крај, који вам управо сада говорим, има ту чудну особину. Коју то особину она скрива?“, заврши коначно шаман и заћута.

Наста мук у читавом логору. Сви су у потрази за одговором, али никако да га нађу. Као да им свима под рукама стоји, а нико да га види… (Имаш ли ти одговор, драги читаоцу? Разми-сли, па ако загусти, ти ипак испрати причу до самог краја.) Но, након пар минута, уста високи момак из првог реда и упита за помоћ, а Адир му на то само одговори: „Е, ту је квака!“

Тад се прича коначно размрси. Као из топа младић добаци: „Слово ‘Е’ је решење! Е, у њему је квака. Схватате ли? У целој причи га нема, од самог почетка, па до краја, као што је и стари шаман казао…“ На то Азир само потврдно климну главом, осмехну се и додаде: „Запамтите, није битно ако нешто не разумете, битно је да добро саслушате!“

Вељко Ускоковић II3, друга награда на републичком конкурсу Филип Француски за најбољу кратку причу из области епске и научне фантастике (Алманах, 2017)

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s