Двадесет пети поетски конкурс „Десанка Максимовић“

  

Ове године је обележено четврт века Поетског конкурса „Десанка Максимовић“ у организацији Ваљевске гимназије и Српске књижевне задруге. Финално вече је традиционалнио одржано 15. маја у свечаној сали наше школе.

Стручни жири у саставу Драган Лакићевић, књижевник, главни уредник Српске књижевне  задруге, председник жирија, Матија Бећковић, песник, члан жирија и Вера Ваш, професор српског језика и књижевности Ваљевске гимназије, члан жирија донели су одлуку да на финално вече од тридесет и два кандидата и послатих збирки песама позову дванаест кандидата са територије Србије, Црне Горе и Републике Српске.

 

Видаковић Цветковић Петра, Филолошка гимназија Београд;

Вилић Алекса, Карловачка гимназија, Сремски Карловци;

Вучај Дина, Земунска гимназија, Београд;

Гогић Ана, ЈУ Гимназија Бања Лука, Бања Лука (РС БиХ);

Граовац Ана, Филолошка гимназија, Београд;

Лазарески Миња, Филолошка гимназија, Београд;

Митић Душан, Гимназија „Бора Станковић“, Бор;

Нешовановић Ивана, Гимназија „Свети Сава“ Пожега;

Пантелић Милица, Ваљевска гимназија, Ваљево;

Сабадош Дарија, Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад;

Шаботић Канита, Гимназија „30. септембар“ Рожаје (РЦГ)

Шућур Милена „Прва средња стручна школа“ Никшић (РЦГ).

У првом делу вечери представљена је збирка победнице прошлогодишњег Поетског конкурса Амине Куч „Све(мир) на папиру“.

Други део вечери посвећен је овогодишњим финалистима и победници Дарији Сабадош, ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, чија ће збирка песама бити штампана у мају 2019. године.

 

Дарија је прве песме почела да пише крајем 2017. године док се писањем прозе бавила претходне три године. Инспирацију проналази у дешавањима и осећањима о којима се често не усуђује да говори. Такође је привлаче митолошке теме које јој помажу да успостави равнотежу између прошлости, садашњости и будућности. У слободно време свира клавир, разрађује филолошке пројекте и члан је школског филолошког клуба. Највише воли да чита романе Нила Гејмана, док са друге стране веома цени поезију Виславе Шимборске.

Друга награда додељена је Ани Граовац, ученици Филолошке гимназије из Београда. Писањем поезије је почела да се бави у новембру 2017. године. Пише о емоцијама, импресијама, губљењу и налажењу себе и свога места у универзуму. У слободно време се бави науком у ИС Петница, волонтира у Белхоспи центру за палијативну медицину и негу пацијената, воли да путује макар као туриста у свом граду. Јутра са пријатељима су јој најтоплији и најважнији тренуци. Воли да чита Црњанског, јер како каже, његово дело Лирика Итаке је увело у свет поезије. Такође, воли Васка Попу, Стевана Раичковића, Бранка Миљковића и многе друге песнике. Волела би да студира билогију која спада у једну од њених великих страсти и љубави.

Трећа награда припала је двема учесницама конкурса Дини Вучај и Канити Шоботић. Дина Вучај је ученица трећег разреда Земунске гимназије. Иако никад није знала да одвоји тренутак када је почела да се бави писањем као почетак нечег новог, сматра да су речи које данас назива песмом прешле на папир пре две године. У зависности шта ствара, инспирацију проналази у себи,  љубави, позоришту, где проводи већину времена, другим људима, као и у тренутку. У слободно време бави се фотографијом, сликањем и  дизајном. Воли песме Десанке Максимовић, а у поезији се изнова заљубљује у речи Бранка Миљковића.

Канита Шаботић је ученица Гимназије „30. Септембар“ из Рожаја. Писањем је почела да се бави озбиљније после своје прве награде коју је освојила у Новом Саду за песму „Борите се људи против никотина“. Пре је писала дечје песмице, а са њеним годинама и теме песмама су постале озбиљније. Њени главни подстреци су социјални и љубавни мотиви. Понекад после сна напише песму. Њена осећања доприносе највећој инспирацији који чини понекад да јој се дух претвара у материју. Бави се волонтерским радом, сарадњом са НВО Помозимо деци са посебним потребама, Удружењем параплегичара Рожаје које је учврстило њене ставове да се треба борити за човека. Много воли плес и игру. Члан је рецитаторске, драмске, литерарне секције, као и Клуба филантропа. Волела би да постане психолог. Најрадије чита писце као што су Рупи Каур и Румија.

Сутрадан, 17. маја, финалисти, ментори, гости и домаћини присуствовали су Поетском часу на Тргу песништва, а потом у Бранковини уметничком програму и уручењу Награде „Десанка Максимовић“ за укупно песничко дело која је ове године додељено Ани Ристовић.

 

Лепо је напоменути да је др Љубомир Ранковић, протођакон, део своје новчане награде за животно дело донирао нашој школи, те су том приликом штампани зборник Носићу сунце у руци, поводом јубилеја, 25 година конкурса „Десанка Максимовић“ који је уредила Вера Ваш, професор српског језика и књижевности као и Антологија поезије Десанке Максимовић (120 песама) Са небеског разбоја, коју су уредили чланови литерарне секције и Милена Милисављевић, професор српског језика и књижевности.

Круна Глушац

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s