Фонд старе и ретке књиге

У школској библиотеци се чува фонд Старе и ретке књиге. Ваљевска гимназија је једна од ретких школа која је успела да сачува макар део фондова формираних у првих неколико деценија свог постојања. Такве књиге издате до краја 19. века, издвојене и библиографски обрађене, приказане су јавности на изложбама априла 1987. и априла 1988. године. Ове каталоге и изложбе је приредио Јован Племић, доскорашњи библиотекар школе. Представљање, сачуваних књига из 19. века, пратили су и одговарајући каталози за које је предговоре писала др Марија Исаиловић.

Изложба старе и ретке књиге приређена у холу школе 1987. године

 Значај ових књига превазилази оквире школе с обзиром да су то ретки извори за изучавања различитих културних тековина и процеса на овим просторима прошлог века. Сачуване књиге истраживачима дају увид у читалачка интересовања Ваљеваца, корисни су извори истраживачима историје наука, а образовање и васпитање у сачуваној збирци уџбеника има вредну грађу за своја стална преиспитивања.

Најстарија књига у фонду је „Мезимац“, Доситеја Обрадовића  из 1818. године, а до 1868. године коју Народна библиотека Србије узима као граничну за старе и ретке књиге, има чак 38 библиографских јединица. Периодична издања су бројна и разноврсна. Најстарији је примерак „Српског летописа“, за 1828. годину, а сачували су се сви бројеви „Голубице“, две књиге „Гласника“ Друштва српске словесности, већи број књига „Гласника“ Српског ученог друштва, више бројева „Словинца“, „Рада“ ЈАЗУ, „Годишњица“ Николе Чупића, „Дела“, „Бра(т)ства“, „Школе“, „Просветног гласника“…

У великом броју су заступљене капиталне књиге издате у 19. веку на страним језицима, немачком и француском, а има их и на италијанском, енглеском, чешком и руском језику. Сачувана је, рецимо, чувена енциклопедијска историја света Феликса Бамберга (седамнаест томова), затим, 18 томова Мејерсовог лексикона. Сачувана су бројна, тада, капитална дела из техничких наука, физике, хемије, биологије, медицине. То сведочи о живом интересовању које је овде постојало за актуелна знања науке и струке, којима је Западна Европа већ увелико овладала.

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s